Постмодерност је требало да буде ера ироније, која унапред разоружава свако насиље и уклања га из друштвеног живота. Данас је, међутим, иронија оруђе насиља десничарских фундаменталиста који под својом маском кријумчаре фашистички садржај у мејнстрим. Како се ово догодило? На 55. годишњицу премијере „Летећег циркуса Монтија Пајтона“, Пјотр Саџик гледа на смех и политичку коректност.
This text has been auto-translated from Polish.
<п Јанле=„овикт-алигн: ригхт">[тхе_ад_групс ид="29158"]
НОон знале дат рначелникзи ровНО послезмијаницх јак смејати сеех.
ИНтрудноћаз сие него цхинах јединицанак ние доцениа. О нецах јетотницх злецле розесуперветар сие, прливевовједење најбољебољеиаи Икиегост Долестотинујеврејинскиего, але Већ ние – огземљиштеајац МонтиПитхОна. И прначелникто – <а хреф="хттпс://Инизнадвулокруглие.цохм/2017/09/јединицаохн-цлеесе-монти-питхон-у-цонверсатион.хтмл">запажњаз Јохн Цлеесеј, једен оф Птхомлад месец – „послемишлциитдилко, Колико једест он зналкигл пхилговорити драманедељу даназнацх, и цфеквајцтј ово злотицзбиће он зналкигл цоммедии". Даслинав дипроверитиопосрцји випада миадзЗашто на корисећи Питарвсживих, доказодзитдо, То “комедиа дат надзурлатизаузетНО трбеати. Дат дузо, дузо тиесза него драмат".
Комедие такођет цзубово трактуједе себе једегихтк јкао конвикие виглупс. Тимцием ово прецинпр ин волхм, Витх јуннего себе смртииаием, нтј назадко најбољејасфлоеон знај одбијајаа пда, узаислеане за послезмијане, сзерсТо проблами сполећизне, але ово у нњих кошницегаја конденсакцијаи.
Јер пријрливеми себе глочишто се тичеи такихеј иронии. То гртиз нтј назадко нарнепотребнозие ниезле вспаваереједењее комипроменио, алитднпр слура мислова, У СЗОрег сконденсоваł сие характер послесадаочиесноквири. Łагрефкост пивовтантј всзелкие острза иронии јаов стПафлагеллум последстстрахопоштовање демокрирацји либерелнеј. У стро мојсх Витх неолиберепостељинам розујаНОм ринкна за килка лат миала Она прзипиецзубиоваћ стрвојводстваа светардружеа хегепонда, будујједење „глобојелна виоске", У СЗОрег живећити фони постојећ бедзтј ин волакт послевашкеехнего стркапаживниа јергацтва, Ин блажениогостаНО „коци хпостојеории".
хттпс://ледене површинетицкаполитнајбоље жељена.пл/мецимаокруглиа/јак-еманциобластиали-и-ослобађањеалали-амеурлатиански-стан/а-горе-и-бобредијски-хумили/
Послепроповедухц, То НО има Даз задниех правд осовинататаецницх, и тим самаим цотјајац рдругачијеороднуисећи иронии мбелаи стртанонећ стркутецни питрчиохрон неутралијаоинг у везигелугао скрајнкост, стртуджетии темпереокруглие пцфто и гокојаоинг, Витхе кдои стррадлем мождазна прсатАдаћ без скаможеиа Саттј доле гардугачак.
Ирониа, Витх дефиниција сказана на двапостојекост, Инскајаоаца на напетти јаедзи тхм, ста сие моне, а фактидеоим сансем Виобластииедзи, надавов сие дат тего, би рдекорацијаијаћ фундаментализатим једнобележениаконосоне послепроповедживох, То Светацат НО једест Даи, Какои стрие едаие. ДоскОнале проверитиавджаљењеи стрие даклец јкао ребелианцка брон прецивко спохдеохеј хипокруглиизји. Демпитатиовала резимеиосвов фрагрупаи, розебеатајац игл фасАда, би упроповедох ледене површинеједењеа пие под сподем прмоћ. И У епоце овај прземознаке поддано стрнедељноматизација, стртарајац сие И ослобађањерћ з пргрупатрени дебичи струблицзнеј.
Глосзентј НОаислепостојеницх стргледањеводау и атаки на групс мниаисзисећионе – ПИСТо Ирј Ледер в <ем>Бли Саттј.… послестмодернипромени – „УливеŁивох нахнативео стрболестана негативена рхеакцје пполаецна" и „проваданасвау доле натиехмиастотинуунос имаргиналИзација овтрацки". Ово иронии мбелаи стрсуперфлагеллум, Витхе прмоћ ниитдилко зпоследњиилие усунцеиетдо живећитело спохдеоего, але вретх, То пргрупатантј бити мождалошева.
ВИТХ ироњу сзибко једнак жетигелОдзиаћ стрие нешто ниедобренего.
Овен цхвит ретокопатизна долеминухци у стррозетј амеурлатианскиенего МПтмодернегонего – <и хреф="хттпс://јсомегаРс.нет/ДФВ_ТВ.п"дф">Давиди Фпоследњиере Валлаце'и гтовове ни ода ливистегатветардка – зостаł прути стрризинек. Ауторудаференцијни, оптоплотааца алпријемами ирониа доскОнале проверитиавджаљењеи стрие Какоо галиво безтроски, ктрацке нападзвау ватразахтеване жетикакоилиа консумента. ИН овен пМПо јединицанак ироние робележенрефионо и спиловачакомбио јхеј ледене површиненедељу даназне лажи.
хттпс://кобредикаполаитидеоа.пл/култура/роберт-горки-таксисутелорз-лецнекаг/
Цхецие пинвдоћ ринек, индексазуједење на главниупоове рецлам? Птоданиа! Нигдзие ние покозано јхеј моћНОј нто у стрАмигл рецламах, ктрацке в латацнех 80. самае зиакоеłи рецимофлагеллум о правоспаватиј сзкодливости. Ефецт? Спредагродијумспоразумна з рекласеми дисплејјавајтантјрецлАми взрускила, и ово он зназакључатитрулежНО.
И тросовинашивати ефецт? Скоро најбардзиеј безлитосањају критике тржиштеда пршумаза он сама, цо нтј назадко нијак НО нарусза јего вземљиштези, але умајканиа једенего тиоваНО, воло злишћези такође, Витхе нтј мождана Већ заразумети вобец ниего стПависка ледене површиненедељу даназненего. То је тоатинконе, јак цримсонколико годм и снохм код Валтере Будиниамини, „забратекљова Тоалцоветрнеј строн"и".
Иронии, цоилиов Ико нарнепотребнозие опору вобец укљадзи, окожаљењеи стрие страсзна Какоо нарзедзтј оболинкјаотантнего цфкрњеда. Иронии стрпунаниа сие тилко в фујнкцји негативека нове ереј, данасовједење пунтто, Ин прпленивникацх, Ико демпитатиаторски стриłа критидеои, оутатик, СЗОРи у момеганцие, Када стаие сие регула, зајаниа сие в пиекłо. НОзубгихт ребелианобим обназајацим здравособапириначда праводзи, ирониа лецорзистана У објективанкод оцабратени оболинкјаотантнего цфкрњеда окожаљењеи стрие братењу ћаоцифраикуједењеа всзелки протест, нах, Витхавцина неутрализуједењеа јакицолон знак бунт. "Уредиоесијноисећи зинеЈантуционализованеј иронИИИ" (ИНсвеас) виранегофуј нас вдакле длјеоњега, То теоремаорзи совдеакцијае без оутисећии.
Ипакдо јединицанак Видавох сие, То безоутисећитоисећи ренајбоље жељеи ткод гпоследњиполаитидеоего, јак абецедарскиземљиштеПа, ринкат. Провериави улицаегли једнак удаљеностсзејкпумпапијавицаакцијаи.
[тхе_ад_гроуп ид="30186"]
<х3><птронг>Либерелна иронистка и фашиватистотинуиндекси иронпостојеа
ИН долетрчање триумфов демокрирацји либерелнеј јхеј прецивници групалоше доле главнизубкиеј дефенсити, окупсједење имаргинеси зживоти голинедељу даназненего. Последеотково собастотинуосовинаи ни гтовоцгрупаносох, оскарзајац ја о регодинехранипромена, мождаралне розецхвиантј и обитизаузетонај деиграНВОземљиштее.
У варункагл трудноћагласнонего инвтрулежу сглине анназадибералне моуссебелаи виумслинавћ стрие на садао, прхајдећ ребриинг. Говдеин розелинкзантј лажох послед река. Скорат то ирониа гварањенидружеов ниЕвевросеку укљадзе, забавноЈа ћу то датиенталиисећи задеоли пребиерећ стрие за иронискоовде. Опроповедох сие, То понтојунсноисећи НО тисамо стварза варунки дла њихов дзбелаилии, Али врстењати, Витхе игл премијауједе. Правица схаковов послесадаочиеснкост, громсечење једеј зохживииели игл правосањају бронии.
Скоро даклец фасзисм биł сполаецним дабу, иронидеои хуговорр зиакоł слугаживи за имаске послезвалајинг <а цоунтеф=„хттпс://ледене површинетицкаполитнајбоље жељена.пл/мецимаокруглиа/хпостојеориа/радифецесна-супердаклеа-вибиелаНО-онзизњега-твиттер/">прземицаћ до маинстреамат трести фасзизнего зупунаНО ниеиронидеоего. Јак ухфуј ово Алпрн/арРеид Росс, овтрацк свештениктхики <ем>Агаинст тхе Фасцист Црееп: „хухкуга деои ирониа стали себе једегихтја То споСатто пресукомбииа сопственињу послеживији афективека нове ереј без урлатиофаниа сие з Икомплетхколавец стасадаискра идеолскиогидеоиех„. <а хреф="хттпс://кобредикаполаитидеоа.пл/крај/пис-ставиа-на-глолоптани-алт-ригхт//">Алт-ригхт(СЗОРи зналазł настепнтј насземљиштеовцето инеквтј антилибералним алт-лефцие) студентиниł з иронии брасти речикориститиони доле розеобластисзецхнианиа премокраваиех тресци. Ирониа речикористити овде – ово Већ Ангели Нагле, аутоорци гобразовањедаклеониј алт-ригхтови свештеникзки <и хреф="хттпс://критикапаолинедељу даназна.пл/толтура/да литајна-далевак/хасјмурец-Ик-тумблр-лавица-прсатралдо-такоутх-бокрк-супердаклеи/"><ем>Кболестан Алл Нормгодине – „последкопивилина зјаоилиа до јего критиков„.
хттпс://кобредикаполаитидеоа.пл/култура/партитај-дАлиИ/Мајмурек-јак-минстерблр-ледаклеа-приграла-з-соутх-парк-правица/
Сигниакоениова обтрулежтоисећи иронии умсливила даклец мпитатиоваНО ниенахангти. Скоро “нтј спосебе прживеоапаћ иронпостојеи" (значењеовулација Валлаце), реце последанаесиони последцзас високанискоилии можењени тлумиаколиве гускатем замавианиа пиваи, у стрбрковинедељу данае видииди старохингушењеки симбол сздеоисећии, у гасзениат цханукоурлатих Ведон знац гасниду перформанс, и инвазијае прпродефектижети, удати, То једест себе ћаоцифрапостојеи. Прецинпр „дакие негондуРи мождана купитииди у кдоим склепи"е". Ние прпадкием тОдоскОнале ироништазне фотоилие випоон знаданасов људилогорјца.
Јпослаои дзисиаиТихо анназадиберална јадзинародовка значењеајдфуј Светацо мој изворизо, ја идемоне и деостотину финансове, на Кремлу, воло вшумаНО длјеоњега, То Росја стов сие пОд владатиЈа ћу то датии Путина спесрнаоним кштедњамарем ирониосцепетков – <а хреф="хттпс://кобредикаполаитидеоа.пл/светарт/дсипатисато-захОд-НО-цхце-признац-то-ставитииноиндекса-росја-јест-фашиватистотинуиндекси/">имепериум послестмодерниЈандеоего фашиватиму. Рукаох <а цоунтеф=„хттпс://ледене површинетицкаполитнајбоље жељена.пл/свиу/дугу-дорадца-путина-да лили-либерелизатим-тосовинаконстан-себег-хеил-и-доле-проду//">Дугинаи укљницх махероу од збиоровхеј човекипусипатији докОнала зласлинаввего грцхвицениа најбанативеиаи, јак себе Видавох, "МПдосаданоне"ј" мишли жетиузгојаништах кампусоу остапосекотинеего каснорибееци, после ово, би Викорпрофитплесати И прначелникивко зНОаислеидионинего Реапузгојаоне Ико гварањенидружеи истниениа демолибералнего јанегоум МПзанованиа једеднустки.
Хумили НО речикористити овде једегихтк тилко камуфлазови. Ово фашиватиумрла 2.0., фасзизм в даурлатих цифрновогл децорацијацх, сиегнł после НОнего Какоо једно з главниеквиех наредданас послелитнајбоље жељенеј валки. Сјагл стаł сие гомилаугао доле бутинерзаниа У прецивников. ИН рођенодзоним в тигл варунках троллингу сЈеврејинерцТо сзцжвакатитј. посленегоилие и „СааорживНО” опроповедох сие брони масеоненего једномении.
хттпс://кобредикаполаитидеоа.пл/светарт/дсипатисато-захОд-НО-цхце-признац-то-ставитииноиндекса-росја-јест-фашиватистотинуиндекси/
Редордисм има дзиди облицзе усмејати сеесхда троллерскнпро страмокрњетоланиа албатехоту Витх понтониа укљницх, СЗОриме данаклонити сеОдОдавнего послелешинарнего консервативека нове еренего знојепиении каснојацху. Фасзистоваски иронискода ово јединицанак ознакеживећиићитј НО једенего демолиберални стредзеднико. Дзисиаишивати фашиватиумрла МПлугфуј сие андрони Какоо гја оремдеоим нарнепотребнозием дохдолазеганиа инчаковицие нтјроницзницх, забавноЈа ћу то датиенталиЈандеоиех целав. Фасзисци стрдужинааја после ироние на етаптј НОвилицанеј анназадибералнеј диверсји, киеди трнах редпитатиоваћ ниенавистни стррпроповед, удати, То једенего санс јест Одјанни. ИНикорстотинуИ јединицанак смртииецх јкао брутепостељина способаб строниожењениа и дискосовинаИфимамурлукји прецивников на етапие отвартејконфронтацнеји. ВИТХ недељу данах дзатимх стрболестаникоу стрфангда себе назамах у везиполајунспаватинего фасзизнего.
хттпс://ледене површинетицкаполитнајбоље жељена.пл/мецимаокруглиа/хпостојеориа/радифецесна-супердаклеа-вибиелаНО-онзизњега-твиттер/
Еиехраниисећие, киеди њу ВисатиНО, Инцоповезатиесни гсировоица једест Како најбанативеиаи ниеиронидеотј обојерзона. Ик втеди, киеди њу уцжвакатииа религиине обједноми рзекох <а цоунтеф=„хттпс://ледене површинетицкаполитнајбоље жељена.пл/свиу/розехм-публиценцезна-он-игрскацх-в-паразу/">Гародиа АкистатаНОјВиецплензи. Псировоица мождаТо такође Висмејати сеох смејати сехајдеони себе конкуренијумткати послелитнајбоље жељена (#лавгхингкамали тохасзтаг послеон зналани цхетНО пршкиљити трумппостојето). И У ово једегихтк ноне правикраваци су иронискотамои. Двапостојеи мехилиумрла иронии послезвала њих заузетговоритиох укљсзе стПависко инвтрулежне вобец прецивника, навет једеслинав цена за ово миалоби бливе запрјунНО укљасним ранијеспаватииаишиватим випоон знаданасохм или осовинапеналожењентј о нгодинеповносћ стргледањеводаУ. У стррстрзени иронии Даи саарзут стаједе себе Витх дефиниција ниесцутедеои.
Ирониа и премоц – биегусадао, Како сие видаосовинао, вариенне зјависка, кторигл орбити јаоли сие нигди нтј прециузети, то је тоо зиакоеłи взаиемонахе пие цотјох. СигнАлилошеспавати сие в пуухватитице. „Либерална иронискоткати", Какои, проћиНОм Рњиховарди Рортои’ењега, јаох стох себе каниједан Витх нас, Витхасткупати села слура, ктрацка дмастижелими узнано би за ексценткопатизна оксиморон. Застојронем садаиех деоасоу стрталијум сие "фаспрофитдружески ирониста„.
<х3><стронг>Ниеоцзекжућкастона редиани миаисц
Преде у везипрофиттким једнак логорзлотевикравао-либерални и јего прначелникинтледени зајаНили стрие јајсцами. Јак слугасзнтј <а хреф="хттпс://Инизнаддванедељнорефик.цом/артицкул/7591-ирониа-и-абсофеб.хтмл">запажњажаљење јкористити кобилицака године овенего ПремслабТоалетизаплинијески, либевовонее, виджети крушиение пие сопственињу хехдрагуљонии, жетигели навоŁивох доле привроцениа регодинехранизованеј вјунсањахеј през себетрчање правди, индексазуједење констовдеција деои стрсировои опонекадјеолсктј Какоо "абсолтни пунт опарц"иа".
О иловачае вдакле ову токуратанајбоље жељени редордисци стрталијуми стрие субверсивними гпоследњимодернпостојеами, игл прецивници – „забавноЈа ћу то датиенталистаја демокруглиакцијаи либералнеј„. И јкао фујнахмушкарциталијумићии нтј могули Већ послецонволист Саттрчање на ироние: “ние птроњу Од зартоу ни темат вземљиштези, але нтј могуа пасскориститић стрие ироњу Вијарзона у инстовдеције, ктрацке узнали за абсолрезати„. Обоз демолиберепостељина стов себе принципиални, јего грцивништаи сдужинаузнемираватии сапепео после еквтрулежново пермисивисм, Ин рамајках ктрацкего послеовоцијапостељинае можењени висмиди у везипрофиттко. Ода лихангти, и они маја Светацо мој принципиална агендувам, реалијаоа ја једнак за проверитиава иронии.
Цхар ребелии, ктрацки нАдаосовина атракцијносстаферти демољцаибералнеј, мНОј вдаклехеј Од године 60. грносжети У мецимаокруглиТо Реапузгојакод ечовекципациине и проиграсивне променитибило који, Витхпоследњиов прхејти през супердаклее. висинадосаданухц прцивко пасматохм демокруглиакцијаи либералнеј, гсировоица мождаглатка Одовим путем проваданасћ стрвојводстваа дзиавовносћ стрОд шиватилдем ниепокоАДј ниезсатии ни онаклонити сеоктухци систем, гданасе прфлоецхаНО једенего играништа задеоово представиди Ико суперктиковилие волноквири: „ово ниепосупервека нове ере? И длиакоего јаелити бими тего нтј областииедзиећ”?
[мнки_зато штоок ид="343866"]
Фасзисм, Иниклстудентони послеза оквири тего, цо акцепетаккомбие в пргрупатрени дебичи струблицзнеј, Витхпоследњиов тердо едомиениони деосум"НОпопсировонос"они", воло вшумаНО врстењати једенего констамокомбитј гварањенидружеох него ребелианцка глараумор. ТОдзетки хуморови лецлуцзаузетинг дазик стов себе атракцијни. Дак длјеоњега, То даједење горестав фотоушионим довдед птлачитељакућа, гварантоваł зврот в послестати знојжвакатииа прје живлотсисећи.
Так самао јак ранијеспаватииаи обосе проиграсивни. Демољцаиберални коњсансус, јаки затриумфоваł ндоаходзтј у добие птовоцгрупаносоне рођенодзиловача себе прначелникто на фали проверитиначелникиву вобец Светациата давниех запроповедто. Виосовиначелоницх стррод стриебтј суперу мседи једегихтк тереса брониди ровНОз закареди: “ние мБожесз Да рецимофлагеллум, бат тохбратеза гостионицаиех„. Тимцхасем казахтева далтура абецедарскиазу значењеајдфуј сие в дарапатагл вобец розезградасупругахеј силеи стртлачитељадв.
Сек ин волхм, То би гарантује заштиту <а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/култура/спиецие-цанцел-цултуре-контакт-фалсзиве-виобразениа-о-релнеј-крзивдзие/">историјски угрожених мањина у чијој је еманципацији учествовала , либерална демократија је морала да развије системску заштиту за њих. Да бисмо сачували цивилизацијски минимум, морамо поставити границе, рецимо тако што ћемо регулисати слободу изражавања да не пређе у говор мржње, а пре свега „озбиљно“ веровати у људска права и пакет индивидуалних слобода. Један од нуспојава је, међутим, да се прогоњене групе стављају ван оквира критичке сатире. Хумор, који се некада сматрао изразом прогресивне субверзивности, сада се, у име прогресивних слогана, калио у јавном простору.
хттпс://крикаполитицала.пл/култура/спиецие-цанцел-цултуре-контакт-фалсзиве-виобразениа-о-релнеј-крзивдзие/
Без обзира на сву етичку исправност овог геста, све док се против убиства боримо само реактивном забраном, а не преусмеравањем погонских енергија које га покрећу, осуђени смо на неуспех. Управо из системске забране овај садржај црпи своју перверзну моћ. Дакле, све док само заузимамо позицију бранилаца либералне демократије, дозвољавамо њеним непријатељима да крену у офанзиву.
Ако забране не функционишу, то је зато што је модерни фашизам дете постмодерног пермисивизма, који више ниједну забрану није учинио дефинитивно ефикасном. У таквом великом политичком спору никада не побеђује само етичка исправност; Постмодерност је прво дала предност прогресивном табору, али је на крају створила правила игре у којима његови непријатељи побеђују. Пермисивизам, који је годинама уназад подстицао марш напретка, доносећи еманципаторске промене које су створиле минимални пакет либералне демократије, сада је, као носилац искључујућих садржаја, постао гориво убилачке контрареволуције која је сахранила своју хегемонију. Експлозивну мешавину савремене културе ствара овај нераскидиви сплет пермисивности (ниједна забрана није неоспорна) и „>нарцизма: пошто су друштва престала да пристају на било какву дисциплину, захтевају вечити концерт жеља – желе да слушају само до садржаја који ће потврдити њихово самозадовољство.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/нарцизм-народови-ауторитаризм-и-лепсза-деструкцји-голец-де-завала/
Из тог разлога, морали бисмо другачије да размишљамо о <ем>просторности хумора. Све док се питамо где је граница онога што се шали, увек пуштамо фашизам да победи. Данашња нихилистичка верзија црпиће снагу из преласка сваке границе на коју наиђе. Популарност опсцених лидера попут Трампа то доказује. Зато треба да размислимо какву заједницу желимо да изградимо кроз смех. Морамо размотрити смех који би био политички и друштвено критичан и истовремено ефикасан. У међувремену, данас живимо у простору који је наводно подложан логици свезабаве, у коме је прави, критичан смех реткост. Међутим, ако се покаже да политика није толико сукоб идеја колико игра у којој на крају увек побеђује нагон, односно оно што привлачи и што обећава пријатно задовољство, супротстављање забранама, аскетским морализовањем и грубом озбиљношћу је најкраће рецепт за неуспех.
<х3><стронг>Комедија Лов на вештице
Данас је епицентар таквих <а хреф="хттпс://ввв.тхеатлантиц.цом/магазине/арцхиве/2021/10/нев-пуританс-моб-јустице-цанцелед/619818/">пуританских строгости постати првенствено лева будност. Управо је она довела до апсурда такозване изворне алате. политичке коректности. У међувремену, као што сведоче реакције на недавне изјаве Дороте Масловске, лево-либерални табор још увек пречесто бира погодан, чак и самоубилачки, порицање. Он пориче концепт „политичке коректности“ било какву дескриптивну вредност, тврдећи да је сама његова употреба већ понављање десничарског наратива.
Вреди запамтити да је пре (нпр. у случају Алана Блума) постао пежоративни израз који је споља био усмерен на лево-либерални табор, у њему се користио као исмевање оних његових представника који су се ропски придржавали ригидности. идеолошке ортодоксије. Дакле, то не мора бити свеобухватна категорија попут „културног марксизма“, у којој ће десница поред Доналда Туска наћи Че Гевару, како би поништила разлике међу противницима и олакшала њихово масовно напад.
Уместо да се правите да проблем не постоји, вреди се суочити са њим. Славој Жижек је данас такав заговорник недесничарске критике „политичке коректности“. А Жижек <а хреф="хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=5дНбВГаакВМ">јако каже: политичка коректност је морални терор који, претварајући се да се бори против дискриминације, онемогућава да се превазиђе. Клиз му понавља: „политичка коректност је на почетку била добра идеја, али се онда претворила у апсурд“. Политичка коректност као оруђе за правичну компензацију историјски прогањаним групама и штит од њиховог даљег искључивања претрпела је перверзну мутацију унутар „пробуђене“ културе.
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=5дНбВГаакВМ
Како пише Жижек у својој <а хреф="хттпс://минтмагазине.пл/артикули/универсистицзни-побудка">најновијој књизи, која представља разорну критику овог феномена, штета је постала "секуларизована верска догма" . На овај начин „политички коректна левица” гради нарцисоидни идентитет око осећаја повређености. А у нарцизму малих разлика типичним за „вокеизам“, чак и најмање одступање од прихваћене линије исправности (нпр. коришћење речи која није довољно прилагођена новој осетљивости) поприма карактеристике монструозног и <а хреф="хттпс ://крикаполитицала.пл/свиат/славој -зизек-јордан-петерсон-руссиа-украине/">неопростиви прекршај који се може сматрати штетним.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/славој-зизек-јордан-петерсон-росја-украина/
Међутим, пошто хумор у принципу може да шкоди (јер му све може постати мета), „будност” као (опет Жижек) „екстремно ауторитарног” покрета „пуританских фундаменталиста” који учествује у „новим облицима варварства” мора да удари на саму основе комедије .
Класици жанра скрећу пажњу на ово. Пре само неколико месеци, Џери Сејнфелд је у <а хреф="хттпс://ввв.невиоркер.цом/цултуре/тхе-нев-иоркер-интервиев/тхе-сцхолар-оф-цомеди">интервјуу за Тхе „Њујоркер” рекао је да се под утицајем фетишизоване „политичке коректности” људи толико плаше да не увреде друге да је „то крај комедије”. На сличан начин, <а хреф="хттпс://ввв.ванитифаир.цом/холливоод/стори/ларри-давид-интервиев-цурб-иоур-ентхусиасм-финале-авардс-инсидер">каже његов колега од године, Лари Дејвид: „Имамо своје фанове који не очекују да будемо политички коректни, [...] њих није брига за будност. Они желе смех и неће се због тога увредити.”
Одмах су се подигли гласови, чудећи се комичарима да су, уосталом, и сами увек били тобоже савршено исправни. Ствар је у томе што никада нису обраћали пажњу на принципе исправности. Левичарски колумниста <а хреф="хттпс://ввв.цоллецтивеинкбоокс.цом/зер0-боокс/оур-боокс/цанцелинг-цомедианс-вхиле-ворлд-бурнс">Бен Бургис је посветио целу књигу критиковању „отказивање комичара док свет гори“ (<ем>Цанцелинг Цомедианс Вхиле тхе Ворлд Бурнс. А Цритикуе оф тхе Цонтемпорари Лефт), посвећујући га онима у свом табору који покушавају да створе „паметније, смешније [...] верзија левице“. Симптоматично је да је Монти Пајтон (ове јесени обележиће 55 година од свог дебија на британској телевизији), некада цензурисан од стране конзервативних фанатика („тако смешно да је забрањен у Норвешкој“, гласио је слоган групе који промовише „Брајанов живот“), сада постаје предмет критике присталица дистрибутивног прогресивизма. Шејн Ален, запослен на Би-Би-Сију као контролор комедије (име које заслужује да се појави у Монти Пајтону) <а хреф="хттпс://ввв.даилимаил.цо.ук/невс/артицле-5863405/Но-Јоке-Хеад- ББЦ -цомеди-саис-Окбридге-вхите-блокес-Питхон-воулднт-ТВ-нов.хтмл">пресудио је да Питхон програм у овом тренутку неће бити могућ, јер шест белих дипломаца са Оксфорда и Кембриџа не добро одражавају разноликост данашњег света.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/славој-зизек-јордан-петерсон-росја-украина/
<а хреф="хттпс://к.цом/ЈохнЦлеесе/статус/1009472455310827520">Клиз му је одмах одговорио на Твитеру подругљивим уносом који је сам по себи представљао провокативно нетачну слободу: „Није фер! Били смо невероватно разнолики. ЗА СВОЈЕ ВРЕМЕ. Нас троје је завршило државне школе, један је био педер, а Гилијам, иако није црнац, је Јенки. И нема робовласника.” Нетачно? Политичку коректност доведену до екстрема Жижек назива „обликом самодисциплине“ који, иако се пази на употребу погрешне речи, задржава искљученост као неизбрисиву референтну тачку.
Наравно, добро је што данас разговарамо о комедији у измењеном пејзажу. Шала са понижавајућом, сексистичком или расистичком намером данас се много чешће сматра некомичном срамотом него што је то био случај пре (одличан доказ је недавна изложба <ем>Бесплатне шале у Музеју карикатуре , посвећен приказу хумора пољског преображаја). Јер, наравно, шале могу бити изузетно опресивне. И наравно, постоји потреба за неким обликом законског регулисања говора мржње, за који маскирање данас тако често гарантује штетан хумор. Међутим, не може се изгубити флексибилност етичког просуђивања у зависности од сваке појединачне ситуације.
Наш проблем данас и сутра, писао је Чаплински пре неколико година, изражава се „у питању да ли је могуће истовремено имати и иронију и апсолут, а самим тим и право да се доводе у питање све истине и неприкосновена вредност“. Међутим, то значи – додао је после неког времена – „да се и апсолут и иронија морају појавити у другој верзији“. То је дилема која захтева вештину барона Минхаузена: како имати хумор који је ризичан, који не мора да се угризе за језик из страха да не увреди некога, а који тако задржава своју субверзивну моћ и истовремено не искључује, не постаје клуб насилника идентитета који због њега показују презир и супериорност? Па како можемо имати слободу да се смејемо и поштујемо појединца? Па како да не попустимо пред прљавим секташтвом новог пуританизма, а да не упаднемо у колотечину алт-ригхт успона?
&нбсп;
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/анти-воке-биготериа-и-фанатицзни-правици/
Данашње убице се само забављају. Наш посао је да им покваримо забаву. Међутим, то се никако неће постићи аскетском озбиљношћу. Баш као апеловање на дословност и простодушну искреност насупрот иронији – ово би био израз капитулације. Хитно морамо да изађемо са недесничарском критиком политичке коректности. У супротном, десничарски табор ће политички искористити импулсе које беспомоћно потискује. Одузимање монопола над ефективним смехом са деснице је стога питање буквално схваћеног живота и смрти. Док се овај задатак не изврши, неће бити могуће трајне политичке промене.
Иако смо данас далеко од смеха, могли бисмо да тражимо лекове у томе: „Пред оним што је неподношљиво“, написала је француска филозофкиња и психоаналитичарка Ан Дифурмантел, „још увек постоји могућност смеха“. Не ради се о томе да ескапист умањује значај претње. Напротив: откопчавањем засуна, смех тражи „путеве изван тираније стварности“. Стога је смех „страшно оружје“ и „оружје против свих моћи“. Са изненадним окретом, омогућава вам да максималну претњу трансформишете у једнако максималну прилику, „претвара терор у благост, забрану у пролаз“.
[мнки_боокс ид="341851"]
Оно што нам је данас потребан је увредљив хумор, дрско непуритански, освежавајуће опсцен, слободно туп, антипод свакој нарцистичкој осетљивости, било десничарској или будној. Потребан нам је смех против ироније, али и смех против бруталног подсмеха, који се данас изражава у презривом смеху тролова. Оба ова различита облика смешности имају заједнички именитељ. Они граде <а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/наука/псицхологиа/трумп-путин-групови-нарцизм/">нарцизам идентитета благостања.
Свако ко има за циљ да „преора“ свог противника задовољан је сопственим идентитетом, који дефинише у супротности са објектима своје мржње. И они који, када им је згодно, вичу да слободе изражавања не може бити граница, чак и када се ради о отвореној мржњи, и они који виде насиље у сваком микронарушавању сопственог комфора, еманације су нарцисоидног идентитета. политика. Затворени у својим уверењима, они „знају“ да „избеглице долазе због социјалних бенефиција“, „ванземаљци нам узимају послове“, а „бумери користе насилни језик“. То је језик сигурности. Овде нема места било каквом изненађењу.
У међувремену, само из пукотина у догматски једнообразној слици света могу се појавити назнаке његове разумније форме. Дакле, ако је нарцизам, који се закључава у круте идентитете, одговоран за данашњу политичку трагедију, хитно морамо да превазиђемо његову моћ данас. Смех је, по дефиницији, погодан за ово.
<х3><стронг>Универзалност смеха
Смех се манифестује у облику излива, нечега над чим губимо контролу. „То чини пробој“, како Дуфоурмантелле лепо пише, „у свакодневном ланцу дана. Изненађује нас када се изненада, на тренутак, ствари под нашим погледом посложе у неочекивану конфигурацију, а наше уобичајено понашање се прекине, уступајући место грчевима тела које се смеје. Смех нас лишава контроле, па нас излаже ризику, шанси за победу и претњи неуспеха у исто време. А представници разних политика идентитета једногласно желе ову сигурност. На овај начин траже уточиште где ће владати савршена стерилност. Ништа споља неће овде ући у видно поље, захваљујући чему се може дестиловати апстрактна етничка, расна или идеолошка чистота, коју ће неговати идентитет закључан у самољубљу.
Уместо да будемо означени етикетама које дефинишу идентитет, потребна нам је конфузија, осећај не-идентитета, какав је првобитно пренео „куеер“ покрет. Џек Халберстам, један од класика <ем>куеер студија, који говори против логике „окидача упозорења“ и „безбедног простора“, је Монти Пајтон, који је на антиподу „буђења“ <а хреф= "хттпс:/ /ввв.беацонброадсиде.цом/броадсиде/2014/07/иоу-аре-триггеринг-ме.хтмл">данас преузима савезника. Подсећа да је логорска естетика (као и сам појам „куеер“, који је својеврсна „субверзивна, уврнута шала“) била стратегија отпора у којој је хумор служио као средство борбе. Из тог разлога, „политичка коректност доведена до крајности“ води самосаботажи. Лишава нас оружја у обрачуну са убилачким радњама, чија се ефикасност заснива управо на вештој употреби исмевања.
хттпс://крикаполитицала.пл/култура/полемика-урсзула-куцзинска-трансфобиа-култура-униевазнианиа/
Када Клиз захтева да нико не буде искључен из шока од смеха, може се наравно ставити примедба. Ако дискриминисана група сматра да су одређене шале штетне, не можемо доводити у питање ово осећање, бар док се не третирају једнако ван комедије. Такав приговор, иако етички исправан, не узима у обзир чињеницу да у ери у којој је једини превасходни разлог постао разлог за штету (Ледер), осећај потлачене мањине изражавају и они који држе симболички хегемонија: белци потлачени појавом црног глумца у филму, мушкарци уплашени захтевима за једнаким могућностима за различите полове, или пољска црква која у великој мери обликује локалну стварност и истовремено уверена да јој се наноси штета у она, какву су хришћани недавно искусили барем у доба Нерона.
Клисова позиција би могла да се брани из другог угла. Видите у њему известан идеалистички постулат, визију смеха која долази из утопијске будућности. Онај у коме се сви могу исмевати без изузетка, јер се шала изражава у оквиру одређеног универзалног поретка. То је визија изједначавања свих са смехом. Није случајно што у својој најновијој књизи Жижек показује да је заједнички именитељ данашње десничарске интернационале и покрета „буђење“ фиксација на јединствену природу њиховог идентитетског партикуларизма. У међувремену, еманципација је могућа само под заставом универзализма. Не универзализам као пригушивање различитости у уједињујућој синтези, већ онај у којем ће свако од нас бити другачији и истовремено повезан заједничким осећајем не-идентитета. Нарцистичка везаност за сопствени идентитет уситњава покрет за смислену политичку промену. Стога је поновно измишљање универзализма најхитнији политички задатак нашег времена.
[мнки_боокс ид="277170"]
Смех би могао да помогне у његовом спровођењу. Смех који исмеје свакога, али намера особе која се смеје јесте да се не учини зло, а која се такође не осећа повређеном смејањем. То је шала која одређеној групи људи не приписује трајно деградирајућу карактеристику као природну, али која, из сазнања да такве природне карактеристике не постоје, претпоставља да смо сви, иако различити, једнаки. У томе се Жижекова критика разликује од критике политичке коректности коју износе различити Џордан Петерсон. Његова основа је универзализам схваћен као заједница разлика које више не служе природним хијерархијама, веровању да је једна раса, пол или религија боља од друге. То је заједница у којој се сви брутално смејемо једни другима, али само зато што нико од људи који се смеју не жели да заузме доминантну позицију. На неки начин, само исмевање овде постаје смешно.
Клиз каже о тако добром начину извлачења смеха из фетиша неправде: „Сваке године у Уједињеним нацијама треба да гласају да изаберу једну нацију која би била предмет шале“. Жижек понавља своја осећања. Истовремено, нуди дивну слику испуњене утопије у којој исмевање не само да више не вређа, већ служи и у сврху разумевања. Словенац прича како је у бившој Југославији упознао представнике других народа који су чинили ову државу, Бошњаке, Србе и Хрвате. Сви су се безобразно шалили једни о другима. Али не једни против других. Имали смо такмичење, каже Жижек, ко би могао да исприча бољи виц о нама самима: „Биле су то опсцене, расистичке шале, али је њихов ефекат био диван осећај солидарности подељене опсцености“.
Исмевање, које је раније било оруђе насиља које је прекидало односе, претвара се у стварну везу стварног пријатељства – могуће само по цену „размене пријатељских опсцености“. То је – наставља Жижек – оно што највише недостаје у „политичкој коректности” – стварном контакту ненарцисистичких ја. Начин да се то утврди више не би био да се питамо о специфичним квалитетима који чине идентитет нашег саговорника, већ да захтевамо да он одступи од сопственог идентитета: „испричај ми неки свињски виц о себи и бићемо пријатељи. Неопходно је „створити атмосферу за увежбавање шала на начин да оне обезбеде онај делић опсцености који успоставља истинску блискост“.
Алтернатива је да се укоријенимо у заувек нанесеним неправдама и огорченим крутим идентитетима, у којима се „будност“ не би много разликовала од разних десничарских редута доброг имена. Без пријатељске размене увреда, заувек ћемо остати заробљени у политици, чији хоризонт одређује непријатељ.
Наравно, за неколико година народи чији су се представници тако исмијавали били би једни другима за гушу, вршећи масовне геноциде. Па ипак, иако опсценост смеха није спречила злочин, вероватно није вредно напуштања његовог потенцијала да деактивира насиље. Наравно, визија из Жижека је слика заједнице која се не може формирати у садашњим, антагонизованим друштвеним условима. У исто време, међутим, ови услови се никада неће променити ако нас не призове циљни идеал изражен у овој визији, који би већ унапред могао да трансформише садашње друштвене односе.
<х3><стронг>Процена ризика
Сплав нашег политичког спаса стога преузима ризик. Смех је, по дефиницији, велика – према наслову прелепе Дуфурмантелове књиге – похвала ризику, не само зато што се све може учинити предметом шале и у томе нема светости, већ и зато што у смеху разбијамо стезање стезника свести над нашим телом преузима сила коју не можемо да контролишемо.
Данас ризик повезујемо негативно као нешто што желимо да елиминишемо. Ако се предузму, то се ради, као и у послу, као контролисани ризик, када кренемо у акцију тек када калкулације покажу да ће се то исплатити. Ризик повезујемо са траумом од које желимо да се унапред заштитимо. Међутим, ако тражимо изненађење које доноси срећу, а самим тим и побољшање наше ситуације, прво морамо ризиковати да се изложимо непредвиђеним стварима које су ван наше контроле.
Због тога Дуфоурмантелле пише о „позитивној трауми“, догађају који задире у наше границе и који не можемо да контролишемо, али само кроз рупу коју прави у нашој аутономији добијамо могућност да изађемо из нашег тренутно несрећног статуса кво. <а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/наука/псицхологиа/поситиве-траума-милосци/">Као што показује Агата Биелинска, решење није да се заштитите од ране пре ударца, већ „ подложност повредама, која превазилази логику жртвовања и не захтева компензацију у виду удобности заједнице или другог крутог идентитета.
хттпс://крикаполитицала.пл/наука/псицхологиа/здровие-траума-милосци/
Да парафразирамо <а хреф="хттпс://видавництво.крикаполитицала.пл/длагого-милосц-боли-ева-иллоуз-379">Ева Иллоуз, можете питати: "зашто хумор боли?" да је по дефиницији немогуће елиминисати могућност његовог преображаја у штетно зло. У хумору, могућност да нас повреди мора остати отворена како би хумор могао да уништи и оно што боли. Само ако нисмо у могућности да се заштитимо од његових ефеката, можемо му пружити субверзивну моћ. А то је оно што желимо да амортизујемо када, приликом обележавања појединачних појава, спакујемо стварност у згодне контејнере са натписом „окидач упозорење“.
<а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/крај/класизм-з-политика-тозсамосци-молл/">Политика идентитета уопште, покушава да "разгребе свет у рубрике" тако да не искочити „у непредвиђено, авантуристичко и потпуно непредвидиво” (Шулц). Резултат је статичност, која елиминише могућност промене. У свету фрагментисаном етикетама које не дозвољавају да се неодређеност отцепи од њих, само спасавање онога што се не може сврстати у категорије може нас спасити. Ништа не показује пут ка овоме боље од смеха. „Смех“, каже Клиз, као да понавља Дуфурмантела, „садржи елемент изненађења, нешто о људском стању што раније нисте приметили.“ Сигурност искључује смех. Ствари које већ знамо не би требало да нас засмејавају јер „нису откровења“. Права комедија је стога непроцењиво когнитивно средство. Омогућава нам да откријемо димензије стварности о којима раније нисмо имали појма.
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/класизм-з-политика-тозсамосци-молл/
„Аристотел“, прогласио је Вилијам од Баскервила у<ем>Имену руже Умберта Ека, роману о потрази посвећеном изгубљеној комедији Друге књиге<ем>Поетике—„сматра тенденцију да се смеје као добра сила која може имати има и сазнајну вредност, […] тера нас да изгледамо боље и говори нам: тако је заиста било, а ја за то нисам знао.” Критичка комедија заснована је на неочекиваном („Нико не очекује шпанску инквизицију!“). Из тог разлога, не цементира добробит оних који се смеју, али сваки пут открива пукотине у нашем знању, откривајући нам нешто ново, одводећи нас изван нас самих.
То није шаљиво пријатељство које јадни кабаре уметници успостављају са публиком, пружајући им задовољство да заједно исмевају друге. Дакле, то није избацивање „нетачних“ речи, које десничари против Воке сматрају доказом сопствене бунтовности, а које по својој предвидљивости и досадном шематизму немају никакве везе са комедијом. Критички смех, а не супериорни смех - ова очајна шала, подстакнута огорченошћу, рађа се из изненађења. Што такође значи да је права комедија или откровење или никаква комедија, која нам на тренутак открива нешто непознато. Као што је Бургис написао: добра комедија делује тако што нас „насмеје стварима за које обично мислимо да су крајње несмешне, као што нас добра литература често тера да се идентификујемо са ликовима са којима се не слажемо у стварном животу“. У буквалном смислу те речи, комедија мора бити сензационална (у смислу латинског „ревелатио“ што значи „откровење“): смех учи отворености за „нечувено“, што нам је толико политички потребно. „Ризиковати свој живот не значи умрети док си жив“, рекао је Дуфоурмантелле. Вероватно јој можете веровати, поготово када је такве речи изговорио неко ко је скочио у воду и, спасавајући нечије дављено дете, <а хреф="хттпс://ввв.лемонде.фр/диспаритионс/артицле/2017/07/ 24/морт -д-анне-дуфоурмантелле-цхерцхеусе-инлассабле-д-уне-хуманите-екцептионнелле_5164311_3382.хтмл">платио је то својим животом.
Године 1984, када је уместо да види како се Орвелова визија остварује, видео је врхунац успеха постмодернизма, Нил Постман у Забави се до смрти питао је како да спасе јавну дебату коју је прождирала забава. Дао је два одговора, „од којих је један смешан и може се одмах одбацити; други – очајан, али једини који имамо.” У нашој радикално измењеној ситуацији, можда је ова смешна једина коју имамо. „Очајна” опција, у којој је Постман видео наду, јесте разочаравајуће уверење да ће свет спасти школе, где треба да почне буђење грађанске техно-свести. Дубока беспомоћност овог решења произилази из чињенице да игнорише како су наши системи знања и институције које њима управљају и сами одувани олујом дигиталне револуције.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/кламства-за-дармо-правда-за-паиваллем-робинсон/
Друга опција би се, према Постману, састојала у томе да се направе телевизијски програми (и да заменимо интернет, друштвене мреже и друге нама данас познате медијске просторе) „чија намера не би била да се људи приволе да искључе“ уређаје, већ да покаже како гледати њихове слике, откривајући како оне искривљују нашу јавну дебату. Такви поступци „нужно би имали форму пародије“, додаје Постман, близак Монти Пајтону, чији би циљ био да изазову „смех контроли“ коју медијске слике „врже над друштвеним дискурсом“.
Заиста, читаве епизоде <ем>Летећег циркуса Монтија Пајтона имале су облик искривљених имитација програма из ББЦ распореда, вести, спортских вести, временске прогнозе, политичких дискусија, интервјуа и емисија игрица. Клиз се једном присећа како су, након што су гледали програм на Пајтону, гледаоци који су гледали остатак ББЦ-јевог распореда праснули у смех, потпуно неспособни да озбиљно схвате оно што су гледали. Испод „озбиљних“ програма већ су видели идиотски механизам препознат захваљујући имитацији Пајтона. Лабава анегдота овде преноси дивну визију. Визија спасоносне корекције вида.
Ако медијски спектакл црпи своју моћ из чињенице да слике представљене у њему узимамо за „природне“, Питхон скице нам губе ову илузију. Они стављају до знања гледаоцу да је све ово конструисано на специфичан начин. А ако јесте, то значи да се може конструисати потпуно другачије. У сатиричном преувеличавању постају видљиве скривене димензије стварности. Друштвена игра, уз до тада невидљиву машинерију идеологије, открива се као игра. Након инсталирања Питхон сочива, успостављених конвенција, образаца понашања и обичаја, све хијерархије, системи и друштвене улоге испоставило се да имају тачно онолико смисла колико, држећи се Пајтоновог дворишта, експедиција на оба врха Килиманџара када други не постоји , или покушај прескакања Ла Цанал Манцхе методом скока у даљ, или презиме толико дуго да постаје узрок смрти његовог носиоца. У таквим условима тешко је нарцистички надувати било који идентитет.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/кризис-климатицзни-скрајна-правица-фасзизм-бледне-коло/
И зар несхватљивост неформатизованог смеха не би била мера обећавајуће неодлучности у ери која жели да означи сваки идентитет, а затим да конзумира означени производ? Члан групе Тери Џонс је са великим питонистичким пркосом аргументовао ову потребу да се превазиђе оквире речника: „Једна од ствари које смо желели да постигнемо нашим програмом била је да покушамо да урадимо нешто тако непредвидиво да неће имати облик и никада не би могло бити готово.“ реци ми какав је то хумор. И мислим да чињеница да је „Питхониан“ сада реч у Оксфордском речнику енглеског језика показује колико смо у томе подбацили."
Ово је неуспех који данас треба да ризикујемо.
**
<стронг>Пјотр Садзик – бави се филозофијом књижевности, предавач на Факултету за полистику Универзитета у Варшави, као књижевни критичар везан за Поłтигодник. Поротник књижевне награде Главног града Варшава. Аутор књиге<ем>Регије појединачних јереси. Маранов егзодус у пољској прози 20. века (номинација за књижевну награду Гдиња 2023. у категорији Есеј). Коуредник, између осталих, <ем>Деррида'с Спецтерс (са Агатом Биелик-Робсон). Припрема књигу о изузетним стањима у Гомбровичевом писању. На Универзитету Мури Франц Кафка води Одељење за парентезу.
