„Како се одбранити? Немогуће је бранити се. Ако те војска стигне, могу да ти раде шта хоће. Видео сам војнике како сипају бибер спреј у лица људи који су стајали поред ограде и тражили воду, храну или помоћ. Бартош Руменчик разговара са Саинабом, избеглицом из Сомалије.
This text has been auto-translated from Polish.
[тхе_ад_гроуп ид="29158"]
„Желео бих да вам испричам причу.
Једном давно у Сомалији је живела девојчица која је волела да иде у школу и волела је да учи. Сањала је да једног дана постане лекар. Да ће нешто постићи. Али лоши људи су јој стајали на путу - терористи из Ал-Шабаба. Терористи нису желели да девојке уче. Веровали су да је жени место у кухињи. Али ова девојка је одбила да се повинује. Њен отпор јој је донео многе опасности, као што су присилни брак и сакаћење гениталија. Па је морала да побегне.
Ова девојка сам ја. Зовем се Саинаб, имам 17 година и желим да вам испричам шта ми се десило на пољско-белоруској граници.
Ово је рекао Саинаб на конференцији за новинаре у Варшави коју је у октобру организовала групација Граница.
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/ледер-направде-так-биц-муси/
<стронг>Бартосз Румиенцзик: Имали сте 16 година када сте одлучили да напустите Сомалију.
<стронг>Саинаб: Тако је, иако је заправо мој отац донео ову одлуку.
<стронг>Против ваше воље?
Не, не. И ја сам хтео да одем одатле. Хтео сам да спасем живот, па се нисам бунио.
<стронг>Прво сте одлетели у Русију. Да ли сте знали шта вас чека?
Када сам напустио Сомалију, мислио сам да ћу стићи до места где ћу бити сигуран и где ћу моћи да испуним своје снове. Нисам знао да ћу завршити у шуми, између граница две државе, где ће ме чекати разне опасности.
[тхе_ад_гроуп ид="30186"]
<стронг>Зар нисте проверили на интернету шта се дешава на пољско-белоруској граници?
У Сомалији сам студирао у интернату и нисам имао бесплатан приступ интернету, али истина је да ме никада није занимало шта се дешава на миграционим рутама. Био сам фокусиран на студије и нисам мислио да ћу једног дана постати избеглица или мигрант. Тако да нисам знао шта се дешава на пољско-белоруској граници, као што нисам знао шта се дешава са мигрантима или избеглицама у Либији или Турској.
<стронг>Значи, мислили сте да летите на безбедно место. А где сте до<стронг>шли?
У Москву. Шверцер је све средио и ја сам истог дана отишао у Белорусију.
<стронг>Да ли сте се осећали безбедно са њим?
Ох, не, не. То није био нико кога сам познавао или било ко из моје породице. Нисам се осећао сигурно откако сам напустио Сомалију. Међутим, рекао сам себи да морам да стигнем до места где ће бити безбедно.
<стронг>Каква је била ситуација на пољско-белоруској граници?
Застрашујуће. Прво што ми је пало на памет је да ће ми се овде десити нешто лоше, да нећу моћи да се изборим, да ћу једноставно умрети.
Видео сам све те људе – из Сирије, Авганистана, Јемена, Етиопије, Сомалије. Свако лице је показивало различиту патњу, свако лице је причало другу причу, јер је свако имало различите разлоге због којих је морало да напусти свој дом и стигне до овог ужасног места.
Неки од њих су ту били заглављени месецима, без приступа свеже воде или пристојне хране, многи од њих су имали <а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/крај/прземоц-и-пусхбацки-са-запзением-контроли/" >одбацивања, многе су војници тукли. Било је породица са децом, мајки са бебама у наручју. Било је и стараца, болесника, мушкараца са боловима у стомаку, повређених и разних других тегоба.
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/10-пунктов-крики-рзадовеј-стратегии-миграцијна/
<стронг>Како су се понашале белоруске службе?
На срећу, нисам их срео. Не можете прећи белоруску страну границе као пољска, односно кроз ограду, јер њихова ограда има сензоре и чим је додирнете, аларм позива службе. Да прођете непримећено, морате ископати рупу.
<стронг>Колико сте времена провели у систему, односно између граница?
Нећу вам рећи јер се једноставно не сећам. Сећам се само да сам 15. марта напустио Сомалију, а 11. јуна стигао у Немачку.
<стронг>Какве претње чекају жене на граници? А како жене да се бране<стронг>?е
Посебно је тешко женама. Много је насиља на граници на белоруској страни, а може бити и силовања. На срећу, нисам ово доживео нити сам био сведок оваквих догађаја.
Како се одбранити? Немогуће је бранити се. Ако те сустигне пољска војска, могу са тобом да раде шта хоће. Имао сам срећу да им никада нисам пао у руке. Међутим, видео сам својим очима шта војници раде људима.
<стронг>Шта за<стронг>оглас?
Видео сам како бацају бибер спреј у лица људи који су стајали поред ограде и тражили воду, храну или помоћ. Видео сам и како гурају људе кроз та мала врата у огради, знаш оно?
[мнки_боокс ид="348937"]
<стронг>Да, цинично их називају прозорима живота.
Избор овог прозора често зависи од броја граничних прелаза на којима је особа заустављена. Ако зауставе особу на стубу са бројем 350, на пример, избациће га на стуб са бројем 650 или 950, да не зна где је избачен, да не нађе свој породице или пријатеља.
<стронг>А како изгледају сами одбацивања?
Видео сам да су избацили једног дечака. Испред ограде су га тукли, шутирали и чизмама притискали на земљу. Пољска војска стално користи насиље, против свих. Род не штити од насиља, може се чинити да војска туче само младиће, али то није тачно. Тукли су и жене и тинејџерке. Пре повратка узимају све што људи имају - телефоне, храну, топле јакне.
<стронг>Чуо сам приче да војска уништава новац људи.
Не уништава толико колико, пре свега, краде. Предузимају све да спрече људе да поново покушају да пређу границу.
<стронг>Можете ли се вратити са границе, нпр. у Минск или Москву?
По мом мишљењу то је немогуће.
<стронг>Па како преживети на граници?
У ствари, тек у шуми схватите целу ситуацију, тако да је тешко припремити се на било који начин. Такође је тешко ослонити се на било кога. Не можете очекивати да ће вас неко чекати када пређете границу. Можете рачунати само на себе.
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/прземоц-и-пусхбацки-са-запрзецзем-контроли/
<стронг>Како је било прећи границу са Пољском<стронг>?
Попео сам се мердевинама до ограде на белоруској страни, на врху сам посекао руке на концертини, а онда сам склизнуо низ једну од тих вертикалних пречки, 5 метара доле, као ватрогасац који иде на задатак. Знао сам да су у шуми војници и граничари који само чекају да ме ухвате и баце назад, па чим сам крочио на пољску страну, кренуо сам да бежим напред. Било је веома тешко јер много дана нисам ништа јео нити пио чисту воду, а морао сам да пазим да не паднем и не повредим се, нпр. Како бих онда могао да побегнем?
<стронг>Да ли сте се плашили<стронг>?
Ужасно, али знаш шта? На граници сам открила да сам веома јака жена. Уместо да се сломим и плачем, почео сам да тражим решења. Добро, сам сам у шуми, шта да радим да преживим? Данас знам да све могу сама. Верујем себи и верујем у себе.
<стронг>А ипак сте у неком тренутку морали да тражите помоћ и подршку.
Провлачио сам се кроз шуму сам, говорећи себи - Саинаб, мораш да наставиш, мораш да успеш. Стално сам гледао около да видим да ли ме неко прати или јури. Било ми је јако тешко јер нисам ишао правим путем, већ преко пута. Тло је било валовито, а ја сам се стално спотицао о оборено дрвеће, упадао у рупе и заглавио у блату. Иако је била средина дана, шуштање дрвећа и пуцкетање грана звучали су врло злослутно.
У таквим ситуацијама машта ради пуном паром. Једноставно зујање комарца може изазвати панику. Заглавио сам у мочвари. Прво сам мислио да је то само једна велика локва, али је мочвара почела да ме окружује, па сам чучнуо поред дрвета, као на острву, а онда сам себи рекао – Саинабе, буди добар према себи и тражи помоћ.
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/клаус-о-стратегии-миграцијна-цзује-сие-осзукани-розмова/
<стронг>Хуманитарни радници који су стигли до вас су ми рекли да су отишли ујутру, по изласку сунца, и да су ходали најмање шест сати да стигну до вас. Рекли су ми и да се даве у мочварама до појаса и да су се морали извлачити. Девојке годинама раде на граници, али овакву мочвару до сада нису виделе.
Када су дошли до мене, обећали су да ме неће оставити овако јер је то преопасно место.
[цаптион ид="аттацхмент_358179" алигн="алигнригхт" видтх="300"]<имг цласс="вп-имаге-358179" срц="хттпс://крикаполитицала.пл/вп-цонтент/уплоадс/2024/10/ Саинаб-фот.-Војциецх-Радвански-02-400к600.јпег" алт="" видтх="300" хеигхт="450" /> Саинаб. Пхото Војчех Радвањски[/цаптион]
<стронг>Девојке су ми такође рекле да су импресиониране вашим хумором. Када си изашао из овог нереда и потонуо до струка, уместо <ем>О мој Боже избрбљао си <ем>О, моје блато...
Такође им се допало како сам их успут бодрио, говорећи „ајде, Саинаб, идемо даље, твој отац би био поносан на тебе“, или како бих певушио своју омиљену песму, <ем>Савршено од Еда Ширана, током паузе за чај.
<стронг>Када сте напустили Сомалију, надали сте се да ћете стићи до безбедног места где можете да остварите своје снове. Али на овом теоретски безбедном месту морали сте да бежите од војника кроз мочваре
А ово је одговор на питање зашто нисам остао у Пољској него сам отишао у Немачку. Да, већ сам био у Европској унији, где сам теоретски могао да поднесем захтев за азил и можда чак и да останем у Пољској, али се у Пољској нисам осећао безбедно. У пракси, не можете поднети захтев за азил на граници. Униформисани полицајци уђу у траг људима, приводе их, туку и бацају у Белорусију. Штавише, војска представља државу. Па шта је требало да мислим о пољској држави када сам видео шта пољски војници раде људима?
хттпс://крикаполитицала.пл/култура/филм/сиегиен-зиелона-граница-з-перспективи-подласиа/
<стронг>Када сте поново дошли у Пољску, из Немачке, већ као избеглица, учествовали сте на конференцији за новинаре на којој сте испричали причу о девојци која је морала да побегне из свог дома и која је желела да постане лекар.< /стронг>
Одувек ме је занимало како функционише људско тело, у школи сам добро радио енглески и биологију. Желео сам да идем на медицинску школу не због новца или да бих испунио амбицију својих родитеља, већ да бих студирао оно што ме највише занима.
<стронг>Многи људи у Пољској и Европи вам неће веровати. Рећи ће да људи попут вас долазе код нас да дестабилизују Европу и да живе од наше социјалне помоћи, а не да студирају медицину или да иду на технички факултет и да постану инжењери.
Знам ово мишљење, али то је бесмислица. Знам да су људи различити, али избеглице и мигранти не желе да живе од бенефиција. Уверите се и сами колико миграната или избеглица ради у вашем граду, или колико их Амазон запошљава. Живим у Немачкој и нико ми не би дозволио да останем код куће на бенефицијама осим ако немам дете. Држава те тера да учиш или – ако имаш више од 18 година – учиш и радиш. Ако неко седи код куће и не ради ништа, губи право на све бенефиције. Готово је, тачка. С друге стране, многе избеглице и мигранти данас су Европљани и раде и као лекари и као инжењери. Многи од ових људи су нешто постигли и не можете се правити да такви људи не постоје.
[мнки_боокс ид="306230"]
<стронг>Да ли сте то чули<стронг>? <стронг>„Ако желите да поднесете захтев за азил, зауставите се у првој безбедној земљи.“ За вас би то била Кенија, зар не?
Да, Кенија је сигурнија од Сомалије, али нисам имао контролу над тим где ћу ићи. Имао сам 16 година и одлука је донета за мене. Наравно, најбоље би било да можете да идете где год желите, али ја нисам имао тај избор.
<стронг>Многи људи немају тај избор. Зовемо их илегалним мигрантима јер не иду на гранични прелаз, већ чамцима плове Средоземним морем или прелазе тзв. зелена граница у Подлашу
Овај поглед ме веома боли. Када је избио рат у Украјини, Пољска је отворила своја врата и прихватила избеглице из Украјине. И веома добро! Не кажем да не треба да им помажете, али исто тако треба да третирате и људе на својим границама. У међувремену, делите људе на легалне и илегалне; неки су избачени преко ограде, док се другима помаже, дају им се смештај и да им се дозволи да путују по целој Европи. Не могу да прихватим ово.
Како можете помоћи неким људима, а третирати друге као криминалце, „илегалне“? Знате ли уопште од чега ови људи беже преко Белорусије? Знате ли шта се дешава у њиховим земљама? Знате ли зашто су били у овој шуми?
хттпс://крикаполитицала.пл/крај/левицо-то-твој-електорат-покака-золниерзом-дупе/
<стронг>Премијер Туск најавио је <а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/крај/10-пунктов-крики-рзадовеј-стратегии-миграцијна/">суспендовање права на подношење захтева за међународну заштиту у Подласие
Не знам ништа о политици, али то је против међународног права и једноставно је нехумано.
<стронг>После конференције за новинаре у Варшави отишли сте у Подласје и инсистирали да одете до граничне ограде.
Луда идеја, зар не? Али морао сам то да урадим. Морао сам да видим како је стајати испод те ограде, већ безбедне, оне „правне”. Стотине емоција прохујале су кроз мене и плакао сам.
<стронг>Да ли је ово била нека врста терапије за вас?
Не, мислим да није. Само сам хтео да се јасно сетим шта се дешавало на овој граници. Можда и да некоме помогнем у будућности.
