Unia Europejska

АфД се свађа са Маском – „обични“ Немци заврћу нос, бирачи крајње деснице полуде [интервју]

Људи који сматрају да АфД није најгора опција за Пољску и који рачунају на то да ће та партија „поправити миграције“ треба да размисле да ли је у пољском интересу да Њемачком управља странка која екстремни егоизам уздиже на ранг највиша врлина, каже Патриша Тепер. аналитичар у тиму „Немачка-Европа-Свет” у Познањском институту за западне послове.

This text has been auto-translated from Polish.

[тхе_ад_гроуп ид="29158"]

<стронг>Јакуб Мајмурек: Како Немци доживљавају чињеницу да се Елон Муск заинтересовао за њихову политику и укључио у изборну кампању на страни АфД-а?

<стронг>Патрицја Теппер: Према истраживању ИоуГов, 74 посто Немци имају негативно мишљење о овој теми. Већини људи се не свиђа што се Муск меша у немачку политику; Заузврат, чак 70 одсто. Гласачи АфД-а га позитивно оцењују. Странка се стално буни против естаблишмента и глобалних елита, али до сада, кад год јој је припадник тих елита пружио руку, она је са захвалношћу прихватала.

<стронг>Који су разлози за Мусков негативан имиџ у Немачкој?

Немачка је много више антиамеричко и много мање прокапиталистичко друштво од Пољске, што утиче и на оцену најбогатијег човека на свету. На пример, Масково управљање Порталом Кс – бившим Твитером – критикује се, а пре свега, како је преплављено садржајем мржње у име посебно схваћене слободе говора.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/уе/поор-анд-бад-германи-ецономиц-црисис-ис-феединг-ригхт-винг-популисм/

Критички се гледа и на оно што се дешава у фабрици Тесла у Грунехеидеу у Бранденбургу код Берлина, где ради око 12.000 људи. Недавно је спроведено истраживање међу запосленима и само десетина њих верује да ће тамо доживети пензију. Услови рада су толико тешки да се 9 од 10 запослених жали на болове у леђима, рукама и другим тегобама. Фабрика се води на прилично ауторитаран начин, супротно ономе што је уобичајено у немачкој корпоративној култури. Фабрика је дошла у сукоб са синдикатом ИГ Металл, који је моћна институција у Немачкој.

Занимљиво, локални политичари АфД-а су такође раније протестовали против фабрике, јер су постојали страхови да ће њено пословање довести до недостатка воде за пиће за становнике Грунехеидеа.

<стронг>Како Немци објашњавају зашто је Муск био заинтересован за њихову земљу? Да ли се ради о обезбеђењу економских интереса? О утицају на политику земље са највећом економијом у ЕУ?

Постоје теорије да Муск сазнања о Немачкој и Алтернативи за Немачку добија са Портала Кс, најчешће из објава самог АфД-а, који има највећи домет на друштвеним мрежама међу немачким партијама. Алтернатива се фокусира на алармистичку поруку, представљајући Немачку као земљу у опадању, где је „<а хреф="хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/виелкие-застапиение-теориа-о-цо-цходзи/">одлична замена < /а>” локалног становништва од стране миграната. Можда је слична порука привукла Маска у немачку политику, а истовремено га радикализовала – могло би се рећи да је милијардер постао жртва алгоритма сопствене платформе.

Мислим да се не може занемарити да су ставови АфД једноставно веома блиски Мусковим, посебно њена борба против „пробуђене идеологије“. Њему свакако не смета што је АфД веома неолиберална странка која захтева максимално ограничење улоге државе у економији. Муск се више пута жалио на немачку бирократију, жалећи се да је морао да припреми „комопан папире” само да би своју немачку фабрику Тесла покренуо и покренуо. АфД има 20 одсто. подршку и, захваљујући свом домету на друштвеним медијима, могућност да утиче на политичку дебату у Немачкој – што такође може бити привлачно Маску.

<стронг>Колико је Кс значајан за обликовање немачке политичке дебате?

То је друштвени медиј много мање популаран од Фејсбука и Инстаграма, али има значајан политички значај. Тамошњи политичари често делују импулсивно, дајући изјаве које нарушавају лепо понашање, што онда често постаје тема за штампу.

Када је Муск преузео Кс и платформа је била преплављена агресивним садржајем, многи немачки политичари и институције су разметљиво напустили портал: на пример, први канал немачког јавног радија Деутсцхландфунк, многа министарства и вицеканцелар Роберт Хабек из Зелених. Међутим, вратио се за период предизборне кампање, као и други политичари, јер је ретко ко био активан на платформама на које су прешли. У Немачкој су политичари веома озбиљно схватили проблем необуздане дебате о Кс и покушавали су да му се супротставе, али без већих резултата.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/уе/зеитенвенде-хисторицзни-зврот-ниемиец-розпоцзал-сие-и-уткнал/

<стронг>У Великој Британији, Маскови спорови са водећим политичарима, укључујући премијера<а хреф="хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/партиа-праци-идзие-по-владзе-в-виелкиеј- британии- вхо-ис-итс-леадер-кеир-стармер/"><стронг>Стармер<стронг>, једноставно је попримила облик вулгарних свађа. Да ли је било слично у Немачкој или су се више придржавали правила лепоте?

Не, уопште није успело. Маск је канцелара Шолца назвао идиотом и често поново поставља његове изјаве увредљивим коментарима. Он је немачког председника Франк-Валтера Штајнмајера назвао „антидемократским тиранином“.

<стронг>Да ли мислите да ће Маскова подршка помоћи АфД-у?

Мислим да ће тако бити и на следећим изборима, мада у малој мери. АфД је већ достигао границу своје тренутне подршке, а Муск ће у најбољем случају помоћи онима који су већ спремни да гласају за странку у својој одлуци. Јер за сада је прилично немогуће да Алтернатива у фебруару освоји више од двадесет и нешто одсто гласова.

Даљу нормализацију АфД-а свакако помаже и чињеница да најбогатији човек на свету пријатељски разговара са лидерком странке Алис Вајдел. Није случајно што је Вајдел током интервјуа говорио о Хитлеру, тврдећи да је он у ствари социјалиста или чак комуниста, а прича која га представља као десничарског политичара била је искривљена. Зато што многи немачки бирачи који размишљају да гласају за АфД нерадо то учине због сећања на то како је крајње десничарска владавина завршила за Немачку у прошлости. Странка стога покушава да убеди бираче да Хитлер никада није имао никакве везе ни са једним десним крилом.

<стронг>Глобалне промене изазване Трамповом победом не помажу АфД-у? Не померају прозор Овертона у своју корист?

Померање Овертоновог прозора је доследна, свесна партијска тактика. Свакако, промена глобалног контекста помаже Алтернативи, даје аргумент: гле, цео свет долази до сличних закључака. Глобални тренд мења и приступ мејнстрим партија, попут демохришћана, који се питају да ли за победу на изборима није неопходно усвојити језик АфД-а, на пример по питању миграција. Недавно заједничко гласање ЦДУ-а и ФДП-а заједно са АфД-ом о резолуцији која позива на пооштравање миграционе политике, а касније ЦДУ-а и АфД-а о новим миграционим прописима, имало је веома важно симболичко значење и представљало је рушење одређеног табуа.

Истовремено, чак 70 одсто. Немачки бирачи су против тога да се АфД-у дозволи да влада. Фридрих Мерц, лидер демохришћана, искључује коалицију са овом странком. Ове врсте декларација такође имају за циљ да убеде људе: немојте гласати за АфД, јер она никада неће владати и неће спроводити своје захтеве.

<стронг>Мислите ли да ће кордон око АфД-а издржати? На савезном нивоу, вероватно да, али можемо ли замислити да ће у наредним годинама влада АфД бити формирана у једној од држава?

Апсолутно. У неким источним државама већ је тешко градити коалиције без АфД-а. Да би формирале већину, главне странке су морале да се договоре са левичарским популистичким <а хреф="хттпс://критикаполитицзна-пл.вебпкгцацхе.цом/доц/-/с/критикаполитицзна.пл/свиат/уе/ кролова-ниемиецкиего-алт -лефт-вантс-то-деал-витх-путин/">Покрет Сахра Вагенкнецхт. Никада није постојао званичан санитарни кордон око ове странке, али је савез са њом био тежак политички потез за демохришћане. Тако да се нећу изненадити ако после избора у неку од држава демохришћани одлуче да немају другу опцију осим неке локалне коалиције са АфД-ом.

<стронг>Шта покреће подршку АфД-у данас?

Миграција сигурно. Недавни терористички напади у Немачкој су поткопали осећај безбедности, а повезаност тога са миграцијом у великој мери користи АфД-у. Друго питање је економска ситуација и бојазан Немаца да ће им се финансијска ситуација погоршати.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/виелка-британиа-елон-муск-патриарцхат/

<стронг>Да ли знамо ко гласа за АфД? Ко је њихов просечан гласач данас?

Мање-више знамо. Углавном се ради о људима средњих година, а чини се да странка нема подршку која је јасно нагнута ка сениорима или најмлађим бирачима. У бирачком телу доминирају људи са средњим и основним образовањем, АфД има најмању подршку међу бирачима са високим образовањем. Многи од оних који гласају за Алтернативу за Немачку су радници и незапослени. Већина људи је забринута због своје финансијске ситуације. Партија има већу подршку међу мушкарцима него међу женама, и знатно већу подршку у источној Немачкој, у бившој ДДР, него на западу – изузетак је Берлин.

Генерално, међу гласачима АфД-а постоје три најважније групе: људи забринути за своју финансијску ситуацију, људи разочарани политичарима и демократијом и на крају – и то није безначајна група – присталице ауторитарних система, обично екстремно десничарских ставова. .

<стронг>Одакле долазе они који су разочарани демократијом у Немачкој? Да ли су то људи из источног дела земље?

У великој мери, да. Становници источних држава годинама имају осећај да локални политичари не раде свој посао, а Берлин брине само о интересима западног дела земље. Осим тога, постоји уверење да им је после поновног уједињења кључна питања наметнула западнонемачка елита и да источнонемачко друштво није имало прилику да учествује у обликовању нове стварности.

Стога се појављују мишљења да је демократија као систем крива за разне проблеме и да би можда вредело посегнути за другачијим системом – чак и оним заснованим на владавини гвоздене песнице. Ауторитарни ставови нису ограничени само на алтернативне бираче, они су видљиви и у бирачком телу Вагенкнехта.

<стронг>Зашто немачка левица не допре до бирача радничке класе који су забринути за свој животни стандард? Када је основан левичарски популистички Покрет Сахра Вагенкнехт, постојале су наде да би он могао да удаљи бираче од АфД-а или заустави његов раст – то се није десило, зар не?

И сама Вагенкнехтова је имала дијагнозу да су се левичарске странке погрешно фокусирале на политику идентитета, питања везана за језик, родну равноправност, мањине – што је просечном раднику било несхватљиво. Левица се, тврдио је Вагенкнехт, кладила на „чудне мањине из Берлина”, на глобализам и неолиберализам, а обичан радник није имао шта да понуди. Можда је то тачно, али је занимљиво да АфД врло мало говори о свом економском програму.

<стронг>Какав је он заиста?

Као што сам рекао: то је врло неолиберална странка. Њено решавање проблема немачке привреде своди се на дерегулацију и максимално ограничавање улоге државе. Онда ће се све прилагодити и све ће бити у реду.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/мага-муск-визи-працовницзе-уса/

Мислим да гласачи АфД-а не схватају шта би за њих у пракси значило спровођење економског програма странке. Анализе показују да би то углавном користило најбогатијим Немцима – они који гласају за АфД делују против својих интереса.

На то их охрабрује ситуација везана за миграције, уз пароле попут чињенице да мигранти који долазе у Немачку од старта добијају много више од „домаћих Немаца“.

<стронг>Да ли АфД подржава неки део немачког великог бизниса?

Не, то је још увек табу тема за велики бизнис. Не знам ни за једну велику немачку компанију која би финансијски подржала АфД. Ово и даље може значити кризу имиџа и губитак купаца.

Недавно смо имали прилично апсурдну ситуацију. Изузетно велика донација – скоро милион евра – пребачена је на рачун АфД-а. Сличне суме морају бити објављене на сајту Бундестага. Донатор, власник компаније, био је незадовољан што је информација доспела у јавност и желео је да повуче донацију. Испоставило се да он уопште није желео да подржи АфД, већ је дао донацију од 2 милиона евра за лечење болесног пријатеља, који је потом половину поклонио странци и чак као донатора назначио компанију свог донатора.

[тхе_ад_гроуп ид="30186"]

<стронг>АфД се често помиње као најрадикалнија од радикалних десничарских партија у Европи – чак је и Марин Ле Пен одбила да сарађује са њима у Европском парламенту. Да ли бисте се сложили са овим мишљењем?

Не знам да ли има смисла правити листе највећих радикала. Алтернатива је избачена из Ле Пенове фракције углавном због свог историјског ревизионизма. Многи политичари АфД-а дотичу се контроверзних тема везаних за Други светски рат, оспоравају немачку политику памћења засновану на претпоставци немачке кривице или чак покушавају да представе Немце као жртве Другог светског рата. Ово је проблем за странку као што је Ле Пенов Национални скуп, као и за читаву тактику професионализације и увођења у токове коју данас усвајају крајње десничарске странке широм Европе.

<стронг>За АфД, потомак турских миграната рођен у Берлину је Немац? Да ли усваја расно-етничку концепцију немачке нације?

По мом мишљењу, став странке иде у том правцу. Наравно, тако радикалне пароле нећемо наћи у програму, нити их носи лидер странке Алис Вајдел. Званично, АфД каже да свако ко ради и интегрише се може остати у Немачкој.

Међутим, у изјавама других важних људи повезаних са формирањем, види се одбојност према странцима и жеља да се отарасе неких људи другог порекла из Немачке. Посебно они који практикују ислам, јер је он за велики део АфД-а неспојив са немачком културом.

<стронг>У којој мери треба да бринемо о растућој важности АфД-а у Пољској?

Управо тај историјски ревизионизам треба да нас највише брине. Истовремено, партија покушава да изгради позитивну слику о себи у Пољској. Главни фокус пажње у овој секцији био је европски посланик Томасз Фроелицх, који блиско сарађује са Конфедерацијом. Обраћа се Пољацима на својим друштвеним мрежама, све чешће се појављује у традиционалним медијима и убеђује да су негативна мишљења о АфД резултат деловања левичарских активиста и људи који желе да униште странку. Многи људи у Пољској му верују.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/елон-муск-в-биалим-дому/

Од свих партија на предстојећим изборима, само АфД помиње Пољску у свом програму – али само у контексту „неприхватљивих захтева за ратну одштету“.

Постоји још једна ствар коју вреди имати на уму. Сахра Вагенкнехт је описала АфД као странку за „Елленбогенгеселлсцхафт“ – што се може превести као „друштво у коме људи пробијају свој пут“, којим доминира екстремни егоизам у свим димензијама, укључујући међународну политику. Људи који мисле да АфД није најгора опција за Пољску и који рачунају на то да ће партија „поправити миграције“ треба да размисле да ли је у пољском интересу да Њемачком влада партија која екстремни егоизам уздиже на ранг највише врлине , или Пољска – као земља слабија од Немачке у сваком погледу – неће изгубити од тога.

[мнки_боокс ид="348937"]

АфД је једном имао предлог да запосли сезонске раднике – укључујући: из Пољске – нису биле обухваћене немачким прописима о минималној заради. Залаже се за затварање граница. Ово за нас нису повољни предлози.

<стронг>АфД би желео да Немачка напусти Европску унију?

Она би свакако желела да се врати на националну валуту, али на крају и да напусти ЕУ. Алтернатива је почела као странка која се противила евру као заједничкој валути. Затим је ову тему заменила миграција. Међутим, антиевропска нит се вратила са повећаном снагом.

Прошле године се о захтеву за излазак из Европске уније разговарало у контексту европских избора. Такав предлог се чак појавио у првој верзији програма странке, али је због унутрашњих спорова повучен – његово појављивање је објашњено као „штампарска грешка” – Немци су се шалили да је АфД грешком желео да ликвидира Европску унију.

Свакако да цела формација сматра да Европе треба да буде што мање, да интеграције треба да буду ограничене на лабаву сарадњу између националних држава. Он стално наглашава да Немачка уплаћује у ЕУ, а земље попут Пољске имају користи од тога.

<стронг>Да ли је скептицизам према ЕУ праћен позитивним ставом према Русији?

АфД је проруски оријентисан у многим областима. Програм странке експлицитно наводи обнављање енергетске сарадње са Русијом. АфД тврди да је Немачка увек најбоље пролазила када је блиско сарађивала са Москвом и – за разлику од Пољске – ова порука одјекује у Немачкој. Алтернативни политичари путују и као посматрачи на изборе у Русији и Белорусији.

Странку, како показују документи, подржава Русија. На пример, имали смо акцију Доппелгангер, чији трагови воде тамо. Направио је веб-сајтове који су изгледали као веб-сајтови мејнстрим медија, али су промовисали поруку повољну за АфД.

<стронг>Туске речи, које упозоравају да су на скупу АфД-а у Халеу, где се Маск виртуелно појавио, изговорени слогани који су звучали злослутно, да ли су примећени у Немачкој?

У малој мери. Али овај скуп је утицао на то како су канцелар Шолц и други политичари из центра говорили у контексту <а хреф="хттпс://критикаполитицзна.пл/крај/то-било-најбардзиеј-пусте-и-понуре-поминами-в- памћење историје/">80. годишњице ослобођења Аушвица, истичући потребу историјског образовања и политике памћења.

хттпс://критикаполитицзна.пл/свиат/уе/огладам-те-ровносциове-данце-з-блиска-розмова-о-такацх-в-ниемцзецх/

<стронг>И да ли речи изговорене у Халеу – Муск који позива Немце да се не фокусирају на историјске грешке, Алис Вајдел која обећава да ће „учинити Немачку поново великом” – слабе или јачају противљење већине Немаца било којој заједничкој влади са АфД?< /стронг>

Ови слогани, нажалост, одјекују. Млађе генерације не желе да буду стално криви за поступке својих предака. Људи који би се око тога сложили са Маском нису нужно спремни да гласају за АфД, али чињеница да велика странка отворено говори таквим језиком утиче на то шта други могу да кажу у јавној дебати. Не недостаје мишљења да АфД прокламује оно што друге странке потихо мисле. Постоји чак и изрека да је АфД „демохришћани после два пива“.

<стронг>**

<стронг>Патрицја Теппер – аналитичарка у тиму „Немачка-Европа-Свет” у Познањском институту за западне послове. Бави се немачком унутрашњом и спољном политиком, са посебним нагласком на руски утицај у екстремним партијама.

Translated by
Display Europe
Co-funded by the European Union
European Union
Translation is done via AI technology (Google Translate). The quality is limited by the used language model.

__
Przeczytany do końca tekst jest bezcenny. Ale nie powstaje za darmo. Niezależność Krytyki Politycznej jest możliwa tylko dzięki stałej hojności osób takich jak Ty. Potrzebujemy Twojej energii. Wesprzyj nas teraz.

Jakub Majmurek
Jakub Majmurek
Publicysta, krytyk filmowy
Filmoznawca, eseista, publicysta. Aktywny jako krytyk filmowy, pisuje także o literaturze i sztukach wizualnych. Absolwent krakowskiego filmoznawstwa, Instytutu Studiów Politycznych i Międzynarodowych UJ, studiował też w Szkole Nauk Społecznych przy IFiS PAN w Warszawie. Publikuje m.in. w „Tygodniku Powszechnym”, „Gazecie Wyborczej”, Oko.press, „Aspen Review”. Współautor i redaktor wielu książek filmowych, ostatnio (wspólnie z Łukaszem Rondudą) „Kino-sztuka. Zwrot kinematograficzny w polskiej sztuce współczesnej”.
Zamknij