Људи који су разочарани влашћу показали су то што нису гласали у првом кругу, али могу да се мобилишу у другом кругу. Без обзира на њихова осећања према Санду и влади њене Партије акције и солидарности, они не желе да имају проруског председника, каже Еуген Муравсцхи, експерт молдавског труста мозгова ВатцхДог.МД Цоммунити.
This text has been auto-translated from Polish.
[тхе_ад_гроуп ид="29158"]
<стронг>Паулина Сиегиен: Шта се догодило у Молдавији 20. октобра? Коначан резултат избора и референдума је позитиван, али зар немате осећај да је нешто кренуло по злу, посебно с обзиром на предизборне прогнозе?
<стронг>Еуген Муравсцхи:Референдумски резултат је позитиван, али је разлика у броју гласова била мала. Мислим да смо пре избора потценили размере руске операције, иако смо били свесни да Русија већ месецима гради своју мрежу у Молдавији и плаћа људе да се у то укључе. Руски агенти нису успели да подмите многе људе на дан гласања. Међутим, они који су неколико месеци примали исплате из Русије преко олигарха Илана Шора били су довољно велики да поремете резултате избора и референдума. Ови људи нису били видљиви у истраживањима јавног мњења. Када спроведете анкету, нико вам неће рећи: „да, имам проевропске ставове и желим да Молдавија уђе у ЕУ, али добио сам новац од Шора, па ћу гласати против“. Ништа слично није било у анкетама или дубинским интервјуима. Зато је било тако тешко проценити ову појаву.
хттпс://крикаполитицала.пл/мултимедиа/подцаст/сзкланка-до-полови-пуста-пелна-ницзи-о-лепсзеј-дродзе-молдавии/
<стронг>Војциецх Сиегиен: Да ли би људи који имају проевропске ставове заиста били вољни да гласају за новац на референдуму против промена устава?
Они који су дубоко уверени у идеју европских интеграција вероватно нису. Али неодлучни бирачи то могу учинити. Резултати референдума показују да су региони Молдавије који су раније били проевропски настројени гласали против промена устава. Било је неочекивано.
<стронг>В.С.: Како то можете објаснити?
Кампања коју је водила влада и Маи Сандуово окружење била је недовољна. Били су превише самоуверени. Све анкете су показивале прилично сигурну предност за проевропску опцију, па су мислили да ће то бити само парче колача. Требало је учинити више, боље објаснити сврху и смисао гласања на референдуму. Према нашем истраживању у Ватцхдог-у, око трећине испитаника није разумело питање на гласачком листићу. То није било једноставно питање попут: „Желите ли у Европску унију?“ Радило се о подршци променама устава, са назначеним конкретним члановима, тако да људи нису баш знали за које питање гласају и шта би било ако победи једна или друга опција.
Штавише, бирачи који гласају за прозападне и проевропске снаге су захтевнији и критичнији. Ако су били разочарани понашањем владе и председника – а имали су разлога за то – једноставно нису ишли на гласање. Проруски бирачи су казненији и боље организовани у том погледу. Проруске снаге су такође успеле да успешно убеде људе да ово није референдум о европској будућности, већ референдум о популарности владе и саме Санду. Не свиђа вам се садашња власт? Једноставно, гласајте против на референдуму да то покажете. Да сумирамо, неки су на овом референдуму гласали против зато што су за то плаћени, а заправо нису имали мишљење о томе и нису разумели шта су европске интеграције, а неки су гласали зато што су разочарани актуелном влашћу.
<б><и>Слушајте подкаст „Источни блок“:
хттпс://опен.спотифи.цом/схов/4Р0ФјС5т23АК7Зктзфкбјк?си=3аб3822фф207433а
<а хреф="хттпс://ввв.спреакер.цом/подцаст/блок-Всцходни--6063629"><б>Спреакер<б>
<а хреф="хттпс://подцастс.аппле.цом/ус/подцаст/блок-Всцходни/ид1725958192"><б>Аппле подкасти
Влада и Маја Санду нису били у стању да изграде тензије око ових избора као избора који су одредили будућност, пут развоја за наредних сто година. Уместо тога, од самог почетка се говорило о „пешчаном референдуму”. Сам начин на који је најављен, повезујући референдум са председником, био је грешка. Она је такође оптужена да није у стању да изгради широку проевропску коалицију. Референдум треба представити као заједнички пројекат свих проевропских снага у земљи, а не само једне странке. То се није десило.
<стронг>П.С.: Поред политичких актера, постоје и друштвени актери, нпр. невладине организације, које такође воде своје кампање у вези са изборима, најчешће кампање за изборе.
Ватцхдог је био део иницијативе Грађани за Европу, у оквиру које смо посетили мање градове широм земље да разговарамо са људима и објаснимо значење референдума. Али ми немамо кадрове и ресурсе које имају власт или владајућа партија. Имамо само неколико волонтера. И сам сам био на 12 места. Истовремено, сличне кампање су водиле и друге невладине организације. Али чак и са овим напором, ако власт и политичке странке занемаре кампању, ми као невладине организације то не можемо надокнадити. Ми нисмо ту да радимо њихов посао уместо њих.
<стронг>П.С.: Која су питања и недоумице имали људи које сте срели у оквиру кампање Грађани за Европу?
Као што сам рекао, многи људи нису разумели референдумско питање. Рекли су: „Да, хоћемо у Европу, али ако гласамо за на референдуму, хоће ли Санду моћи да ради шта хоће са уставом?“ Морали смо да објаснимо да не, да су постојале само две специфичне модификације. Сећам се и једне старице која је рекла: „Шор ми је дао 600 леја да гласам за њега. Ако ми ПАС да 1.000, гласаћу за њих. О томе је врло отворено говорила. Проевропски локални политичари често су се жалили да Шорова организација купује гласове најсиромашнијих и најугроженијих људи. За многе од њих, посебно пензионере, то је био начин да се обезбеде хлебом и купе основна добра. Шоров новац је понекад чак и удвостручио њихов основни приход.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/цо-зе-строни-росји-грози-молдавии-розмова-з-камилем-цалусем/
<стронг>В.С.: Дакле, сви су све знали и видели, али нису имали појма како се ефикасно борити против ове праксе?
Полиција је спровела активности и истраге у овом случају и покушала да одузме новац од лица која су га унела у земљу. Али осим тога, шта би се могло учинити? Нису могли да ухапсе 100.000 људи. Надам се да они који су били на врху ове пирамиде могу бити заустављени и суђени. Друга ствар је да полиција обави увиђај, прикупи доказе, а онда је остало на тужиоцу. Тужилаштво одлучује да ли ће случај ићи на суд и са којом оптужбом. Надам се да ће цео овај систем ефикасније функционисати пред други круг председничких избора. И наставиће да функционише, јер следеће године имамо парламентарне изборе и не можемо себи да приуштимо да Русија и Шор наставе да плету прокремљовску мрежу у Молдавији и купују гласове.
<стронг>П.С.: У првом кругу избора, Маиа Санду је била једини проевропски кандидат. Ако Александар Стојаногло, њен конкурент у другом кругу, преузме гласове чак и неких других кандидата, онда...
Има шансе да освоји већину и постане нови председник.
<стронг>П.С.: И пре избора је то био невероватан сценарио.
Обично проевропски кандидат добије додатне гласове у другом кругу. Људи који су разочарани владом показали су то тиме што нису изашли да гласају у првом кругу, али могу да се мобилишу у другом кругу. Без обзира на осећања према Санду и влади њене Партије Акција и солидарност, они не желе да имају проруског председника. Дакле, још увек има простора за подршку да она расте. Међутим, нису сви проруски кандидати у пријатељским односима. Нисам уверен да ће они успети да направе јединствен фронт. Зато мислим да Маиа Санду још увек има шансе да победи.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/војна-видзана-з-молдавии-до-убоства-јестесми-прзивикени-горсзи-јест-страцх/
<стронг>С.: Шта би Стојаноглова победа значила за европске аспирације Молдавије?
И даље ћемо имати прозападни парламент и владу најмање годину дана. Молдавија није председничка република, тако да би Стоианоглове прерогативи били ограничени. Само већина у парламенту за председникову странку даје му више могућности. Његова победа носи ризик управо зато што ће повећати вероватноћу да ће проруске снаге победити на парламентарним изборима следеће године.
<стронг>П.С.: Има ли још времена за стварање нове, проевропске политичке снаге? Журка, покрет?
Било је покушаја да се направи европска коалиција за председничке изборе, али странке које су требале да учествују на томе нису постигле договор. Осим ПАС-а, имају веома ниску подршку, понекад и 1 одсто, тако да не дају наду да би Санду имао са ким да коалира у новом сазиву парламента. Можда ће се појавити неко нови, али времена је мало, а међу тренутно активним проевропским партијама, по мом мишљењу, ниједна нема шансе да пређе 5%. изборни праг.
<стронг>В.С.: Након првог круга председничких избора и објављивања резултата референдума, да ли сте забринути за будућност Молдавије и њених европских аспирација?
Забрињавајуће је, али је коначни резултат показао да је референдум одобрен. Проевропска опција је победила малом већином гласова. А то значи да ће се мењати устав. У њега ће бити укључен и циљ уласка у ЕУ. Ово је веома важно. Упркос компликацијама које смо приметили 20. октобра, верујем да је Маиа Санду фаворит у другом кругу избора. Ако победи, то ће бити и добар сигнал пред парламентарне изборе. Њени бирачи биће мобилисанији и оптимистичнији. Али ако Стојаногло сада победи на председничким изборима, то ће сигурно представљати ризик за европску, прозападну путању Молдавије.
<стронг>П.С.: Да бисмо ефективно добили подршку за идеју европских интеграција, потребно нам је не само учешће политичара у Молдавији, већ и подршка саме Европске уније, њених институција и држава чланица. Да ли је довољно?Да ли је довољно?
У Молдавију долазе политичари из ЕУ и земаља које припадају Унији, имамо и сарадњу на више нивоа, студијске посете итд. Видим одређени проблем у томе што је тешко одредити укупан износ доприноса ЕУ у Молдавија. Реч је о разним фондовима и инвестицијама, неки од њих иду преко Европске инвестиционе банке, неки преко Европске банке за обнову и развој, неки у виду меких пројеката за невладине организације, неки као тешка улагања у поједине регионе земље. . Тако да када ме неко пита за то, могу да кажем да нам ЕУ даје много, али не знам колико тачно. Институције ЕУ би у том погледу могле да буду транспарентније, јер политичари и људи проруских ставова граде следећи аргумент: ЕУ стално даје новац, али не можемо ни да проверимо да ли све иде тамо где треба и да ли влада није крадући га, јер тачно знамо о којим износима је реч.
[тхе_ад_гроуп ид="30186"]
<стронг>С.: Молдавија има великог суседа, чланицу ЕУ, са којом има веома блиске културне, језичке и историјске везе. Је<а хреф="хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/уе/румуниа-цзи-долина-јиу-удоводни-зе-мозлива-јест-сповиедзедлива-трансформацја-господарцза/"><стронг>Румунија <стронг>да ли има своју политику према Молдавији, не одвојену од политике ЕУ, већ специфичну?
Билатерални односи су веома интензивни, Румунија подржава Молдавију у разним облицима. То је економска сарадња, али и улога нашег адвоката у Бриселу, коју преузима Букурешт. Нажалост, румунски политичари су се кладили на погрешне коње у Молдавији. Кад год су покушали да подрже ову или ону прозападну и проевропску странку, увек су бирали погрешну. Једном су подржали бившег градоначелника Кишињева, Дорина Киртоаку из Либералне партије. Киртоака је студирао у Румунији, био пријатељ са румунским политичарима и сматран је великом младом надом молдавске политике. Али онда је његова странка увучена у корупционашке шеме, а затим се удружила са Плахотњуком (корумпираним олигархом, оптуженим, између осталог, за трговину људима, који је у другој деценији 21. века потчинио већину области молдавске државе и привреде – уредник напомена), онда се распао.
Људи и у Молдавији и у Румунији били су разочарани. Мора се признати да су румунске власти биле изузетно толерантне према Плахотњуку и да је многим Молдавцима било жао због тога. Сада благонаклоно гледају на градоначелника Кишињева Јона Чебана, који је цео живот био проруски настројен, а сада се претвара да је проевропски оријентисан. Румунске социјалдемократе изгледа полажу велике наде у њега. Иако се његов проевропеизам у последње време манифестује углавном тиме што бар није агитовао против референдума. Увек нешто. На парламентарним изборима видећемо какав је циљ Чебан, али он је веома опортунистички политичар, тако да можемо очекивати још једну вољу.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/молдавиа-едукацја-сексуална/
<стронг>С.: Према ономе што кажете, политичари у Молдавији су ретко идеолози, већ чешће опортунисти.
Многи проруски политичари у Молдавији су опортунисти који једноставно воле новац. А прорусизам гарантује велики део колача у старту, јер чини око 30 одсто друштва. Чак ни Илан Шор није био одмах проруски оријентисан, чак је једном позвао италијанске европосланике у Молдавију. Завршило се скандалом јер су дозволили да их позове олигарх који је финансирао ову посету. Али Шор је постао отворено проруски оријентисан тек када је почео да има проблема у Молдавији. Дакле, да, многи политичари су у политици само због новца.
<стронг>С.: Можда је боље да су опортунисти заљубљени у новац него да су истински привржени идеји руског Мира? Овде бар има простора за маневар
Заиста, оно за шта су истински везани је руски новац, али нажалост Русија има много новца, посебно с обзиром на молдавске услове. За овај новац можете, на пример, купити серију. Донедавно, најбољи начин да се утврди која је политичка партија у Молдавији била фаворит Кремља био је да се гледа који ТВ канали реемитују руске пропагандне програме. У почетку су то били канали које је контролисала Социјалистичка партија, а затим су прешли на Шорове канале. Ова промена је такође била знак да Русија рачуна на Шора у Молдавији као на силу која ће следити политичке интересе Москве. 2022. године забрањено је реемитовање руских канала, али су раније били најпопуларнији ТВ програми у земљи. Руска телевизија је богата, па је имала бољу понуду од молдавских станица. Не само политички и новинарски програми, већ и филмови, серије и забава. Наше станице нису могле да се такмиче са овом понудом.
[мнки_боокс ид="354217"]
<стронг>С.: Ако бисмо од резултата референдума 20. октобра одузели гласове дијаспоре, испало би да је проевропска опција изгубила у самој Молдавији.
Ви кажете да се одузму гласови дијаспоре, а ја кажем да се одузму гласови које је Шор купио – онда ће испасти да ситуација и није тако лоша. Ово је тако спекулативна вежба у изборној математици. Да немамо руску изборну корупцију код куће, можда нам не би требала дијаспора на западу. Али управо сада, њен утицај делује као балансирајућа сила против Шора и Русије. Игор Додон је на претходним председничким изборима користио аргумент да дијаспора не одлучује уместо нас. Али зашто не? Без новца који дијаспора шаље, наша привреда би пропала. Пошто дијаспора сваке године пошаље милијарду евра у земљу, вероватно може да утиче на оно што се дешава у Молдавији?
<стронг>С. Да ли политика Румуније, која становницима Молдавије омогућава прилично лако добијање румунског пасоша, игра позитивну улогу у процесу европских интеграција? Можда се људи не мобилишу политички по овом питању, јер су у ствари више од половине њих већ грађани ЕУ?
Румунски пасоши су омогућили Молдавцима да виде Европу. Захваљујући томе, они могу да путују и да се суоче са европском реалношћу, на пример са руском пропагандом. Многи грађани наше земље раде у земљама Европске уније. Они то могу легално, раде у бољим условима него да су економски мигранти ван заједнице и имају социјалну и правну заштиту. Мислим да није лоше. Румунско држављанство је омогућило многим Молдавцима да боље живе у Европској унији, шаљући више новца кући, што је важно за нашу економију. Штавише, ови људи својим породицама код куће говоре добре ствари о Европи и дају је као пример. Можда су многи људи који би отишли да раде у Русију отишли у Европу јер су добили румунски пасош. Све у свему, то је била добра ствар за нас. Чак и Молдавци који говоре руски често имају румунске пасоше, иако не говоре ни реч румунског.
хттпс://крикаполитицала.пл/свиат/панство-в-еуропие-кторего-јуз-прав-ние-ма/
<стронг>П.С.: Људи на високим државним позицијама могу да имају пасош стране земље?
Маиа Санду има румунски пасош. У Молдавији више од половине становништва има или је већ поднело захтев за румунско држављанство.
<стронг>С.: Када постоји нека врста мировног споразума, надамо се да ће бити од користи за Украјину, да ли ће то променити и друштвено-политичку атмосферу у Молдавији?
Када је рат пуних размера почео 2022. године, проруско расположење у молдавском друштву је спласнуло и повећао се број људи који су желели интеграцију са Западом. Али временом су се људи навикли на нову реалност и проценат и једног и другог се вратио на предратну норму. Језгро проруског бирачког тела у нашој земљи чини отприлике 25-30 одсто друштва. Нисам убеђен да ће ти људи престати да саосећају са Русијом чак и ако Украјина добије рат или ако се рат заврши на начин који гарантује безбедност и развојне могућности Украјине. Али крај рата ће сигурно удахнути више оптимизма прозападним Молдавцима и можда ће утицати на бираче који су неодлучни и сада седе на огради између старог и новог, Русије и Европе. Тада ће таквим људима бити лакше да донесу одлуку.
**
<стронг>Еуген Муравсцхи – стручњак молдавског труста мозгова ВатцхДог.МД Цоммунити, који се фокусира на изградњу друштвене отпорности против дезинформација и манипулативних наратива. Мисија ВатцхДог.МД је да изгради окружење за демократски развој земље праћењем друштвених и политичких процеса.
